понедељак, 14. март 2011.

Вулкански рељеф у Србији


У Србији нема активних вулканских појава које би биле одраз савременог вулканизма. Међутим, у ближој геолошкој прошлости поједине области Србије биле су изложене снажном вулканизму. Најмлађи вулканизам у нашој земљи завршио се крајем терцијера, а само местимично залазио је и у старији плеистоцен.
Терцијерни вулканизам захватао је простране области наше земље и оставио је за собом огромне масе еруптивних стена и пирокластичног материјала. Међутим, вулкански рељеф је скоро потпуно уништен ерозијом. Вулканске купе, са некадашњим кратерима, нису довољно морфолошки очуване у данашњем рељефу. Оне су преиначене и деформисане у толикој мери да се од заосталих фрагмената тешко могу да реконструишу.

Најзначајније области терцијерог вулканизма у Србији су:
1. Косовско-копаоничко-рудничка
2. Црноречка
3. Јужно-моравска.

* Стари вулкаи јављају се око Косова. То су Мркоњски вис, Велетин и Звечан.
Мркоњски вис и Велетин су изграђени од трахитских стена, а Звечан од риолита и риолитских туфова. Звечан има идеалну конусну форму. У долини Ибра, око Рашке, има великих излива риолита. У рељефу се запажају купаста узвишења. Морфолошки је занимљив кратер Ђурђевих Ступова, код Новог Пазара. На планини Рогозни има неколико купастих узвишења. Најизразитија је купа Јелач град (1.268 м). Палеовулкански, андезитски и дацитски терени јављају се и око Јешевца и Треске, у близини Горњег Милановца. Изнад села Рудника издиже се морфолошки изразита палеовулканска купа Островице изграђена од дацита.
Островицa

Ђурђеви Ступови
Трескa


Мркоњски вис
* Извесне црте кратера имају купаста узвишења Облик и Грот, у врањском Поморављу.




* У морфолошком погледу веома је изразита област палеовулканског рељефа у Црноречкој котлини (слив Цмог Тимока) у Источној Србији. У пространој потолини између планина Старице, Кучаја, Ртња и Тупижнице и долине Тимока, изливене су огромне масе андезита и дацита. То је ''Велики Тимочки андезитски масив" Источне Србије. Он се пружа у меридијанском правцу, од Мајданпека на северу до Сокобањске и Књажевачке котлине на југу, на дужини од преко 80 км и ширини до 22 км. Овде је вулкански рад био интензиван још у горњој креди, када је имао карактер субмаринских ерупција. Вулкански рад је завршен пре средњег миоцена, јер марински седименти ове старости нису овде испробијани лавичним изливима.
У рељефу преовлађују купаста узвишења која су поређана у низове. А Цвијић је издвојио три низа вулканских купа: Првулове Чуке, Страхинове Чуке и низ Тилва Њагре. Ови низови купа се све стичу се у планинском масиву Црног врха који је изграђен од андезита. Поједине купе су при врху стрмије. Ретко представљају један врх, већ се на терену издиже неколико главица. Купе се дижу око 80-180 м изнад околног терена. Од низова купа одвајају се бочне косе које чине утисак споредних кратера. Тако се изнад Брестовачке бање издваја бочна Меџинова чука, док Чука Лужуко представља комплекс андезитских плавица.
У морфолошком погледу најбоље је изражена палеовулканска купа Тилва Њагра. У читавој еруптивној области не постоји тако изразита палеовулканска купа са очуваном формом правог вулкана, са симетричним странама и бочном, паразитском купом. Главна купа висока је 770 м, а паразитска - Тилва Мика 625 м. Оне се дижу 200 м, односно 120 м изнад околног земљишта. Површински речни токови у подножју теку кружно око Тилва Њагре, али нигде нису рашчланиле падине њене купе. Овакав распоред речне мреже очигледно показује да купа није ерозивног порекла, већ да представља облик иницијалног вулканског рељефа који је утицао на постојећи распоред речне мреже. Цвијић наводи да је купа Тилва Њагре изграђена при врху од туфозног и каолмизираног андезита, а да Тилва Мика има несумљиво облик кратера.



У сливу Злотске реке, између села Злота и Брестовачке бање, налази се читав низ мањих палеовулканских купа. Најизразитије од њих су Кумастакан, јужно од планинске масе Црног врха и Крште Сатули код Злота, у подножју источног одсека планине Кучаја. Купа Кумастакан (730 м) је широка у бази око 1 км, а њена релативна висина је 250 м. Крше Сатули (432 м) се диже око 1.90 м изнад корита Злотске реке и има идеалну конусну форму. Идући од Црног врха кај југу јавља се читав низ мањих купа: Краку Илијон 660 м, Руђина Галоњи 653 м, Ремецова чука 524 м, Девесељ 507 м Скорушулуј 490 м, Првулово брдо 600 м, Савачки камен 498 м, итд.

1 коментар: